Svi smo mi učenici, i majstori, i početnici, i oni koji su tek kročili u salu, možda da samo pogledaju trening. Lepota Aikido-a je upravo u tome što učenje nikada ne prestaje – uvek ima jedna stepenica više, uvek nešto da se poboljša, uvek prostora da napredujemo!
Svim učenicima, bivšim, sadašnjim i budućim, posvećen je ovaj odeljak, da služi kao podsetnik, da bude koristan, da odgovori na neka pitanja koja su već i zaboravili, ili se tek rađaju.
Svako učenje ima neki cilj. Uopšteno govoreći cilj je postati bolji, savršeniji… jednom rečju izgraditi sebe. Znači transformisati se u bolju ličnost. Na istoku ljudi to čemu obično teže nazivaju prosvetljenje. To nije termin lak za prevod, ali najčešće se koristi da ozanči neku osobu koja ima visok nivo svesti o sebi i svetu koji je okružuje. Da bi čovek postao prosvetljen ili bar malo savršeniji nego što je bio, može se baviti razičitim delatnostima, tj. može ići različitim putevima: slikanjem, muzikom, pisanjem, ili bavljenjem nekim zanatom, svejedno je jer se različitim putevima može stići na isti cilj. Odnosno tačnije bi bilo reći težiti istom cilju, tj. idealu, koji kao takav nikad baš do kraja ne može biti dosegnut, ali mu se može približiti. Nama koji vežbamo aikido, put ka cilju jeste upravo ova borilačka veština.
Da bi neko bio učenik potrebno je samo par uslova, ali bitnih:
1. da učitelj prihvati nekoga da ga podučava* , i to čini nesebično,
2. da učenik prihvata autoritet učitelja u potpunosti, a ne u samo nekim delovima koji mu se sviđaju,
3. da je učenik vredan i strpljiv.
4. da su učenik i učitelj čestiti ljudi
Neophodno je da su prva 3 uslova zadovoljena, jer u suprotnom dolazi uvek do neke vrste devijacije(*naprimer česta pojava kod nas, da učitelj nikada nije nikada ni čuo ni video čoveka koji se hvali da je njegov učenik, jer je ovaj ustvari učio sa CD-a, ili interneta),… pa je usvojeno znanje onda obično polovično, ili još češće iskrivljeno i pogrešno!
4. uslov je samo za one kojima prva tri ne trebaju! Mislite o tome…
